Да ли могу да купим викендицу на своје име, али од новца који би ми дала моја мајка са тим да, будући да сам у браку, та викендица не уђе у брачну течевину?

Овако је отприлике гласило једно од интересантнијих питања која су путем ,,Advokat online'' сервиса пристигла у току 2013-те. Речима самог корисника то је изгледало овако: викендицу коју сам пронашао да купим жели да плати моја мајка, али да би избегао процедуру за коју она инсистира а то је да се она појави као купац и преведе на своје име па онда да се уради нови уговор о поклону на моје име како би она а и ја сутра доказали да је то моја наследна имовина са којом сам ја једини власник и имовина коју ја нисам стекао у заједници брака.

Дакле, циљ је да се избегне поступак у коме би мајка закључила уговор о купопродаји, затим, укњижила ту имовину на себе, а онда поново закључила уговор о поклону са својим сином, а све да би та имовина била изузета из брачне тековине будући да јој је син у браку. Поступно решавање овог проблема осим дуготрајности повлачи са собом и дуге последице: Прво, трошак реализације уговора о купопродаји викендице који подразумевају израду уговора, судску таксу за његову оверу, плаћање пореза на пренос апсолутних права и на крају таксе за укњижбу. Друго, пренос непокретности са мајке на сина такође подразумева израду уговра, оверу у суду  трошкове укњижбе (порез на пренос апсолутних права се не обрачунава код преноса непокретности са родитења на децу). Све ово значи доста потрошеног времена, новаца и живаца.

Постоји више могућности да се ова ситуација разреши:

Мајка закључи уговор са продавцем, а након тога одмах и уговор о поклону са сином. Укњижба на мајку није потребна нити обавезна. Син се може укњижити на основу мајчиног уговора са продавцем и уговора о поклону. Син стиче имовину поклоном, нема брачне течевине, нити трошкова укњижења мајке, али постоје две таксе за оверу уговора.

Друга варијанта је да се син појави као купац викендице али да пре тога од мајке на поклон добије новац за куповину, што ће се назначити у купопродајном уговору, а није лоше сачинити и уговор о поклону новца који не подлеже обавезној овери у суду. Трошкови обухватају само оверу купопродајног уговора и порез на пренос апсолутних права, нема трошкова укњижбе на мајку и уговора о поклону.

Да ли могу сину да поклоним стан ал' да му забраним да га прода?

Када поклањате стан или било коју другу ствар она у потпунисти из ваше својине прелази у својину другог лица. У том смислу то је исто како да сте тај стан неком продали. Поклонопримац исто као и купац може са том ствари да ради шта му је воља.

Али...

Уколико сте баш решили да сину не дозволите да са станом располаже, има и ту лека. У уговор о поклону унећете клаузулу којом ће те за себе и свог супружника на пример, конституисати право доживотног плодоуживања. То значи да ћете ви и даље наставити да уживате у свом стану све до своје смрти. Исто важи и уколико сте то право конституисали и за неког другог.

Саобраћајни прекршаји, казне и казнени поени

Многа питања која сте постављали односила су се на саобраћајне прекршаје. Шта ако у аутомобилу имам радар-детектор, да ли је то кажњиво? Колико казнених поена се добија када се прекорачи брзина у насељеном месту? Да ли је пролазак кроз раскрсницу када је упаљено жуто светло кажњиво? Казнени поени... и тако даље.

Одговор на сва та питања лежи у следећем линку: http://www.amss.org.rs/images/files/prekrsaji-i-kazne.pdf Врло јасна табела са описом прекршаја, казненим поенима и новчаном односно затрворском или другом казном предвиђеном за тај прекрашај, са додатком у случају да је из учињеног прекршаја произишла саобраћајна несрећа. 

КОМЕНТАР УГОВОРА О КУПОПРОДАЈИ АУТОМОБИЛА

ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕДОСТАТКЕ

Модел уговора о купопродаји аутомобила представљен је на страници http://goo.gl/AjDQfk .

У пракси често дешава да се приликом куповине аутомобила закључују уговори који су или штампани на обрасцима или који се налазе на интернету а да се при том не зна шта тачно значе поједине одредбе тако закљученог уговора. Због тога долази и до различитих проблема који могу резултирати и судских споровима, на пример, због недостатака на аутомобилу. Зато је важно уговором одретити када и за које недостатке одговара продавац, до ког тренутка и сл.

У тексту који следи објашњена је клаузула уговора о купопродаји аутмобила која се тиче управо одговорности продавца за недостатке на аутомобилу као и права купца која из тога произлазе.

Клаузула: Уговорне стране сагласно констатују да је Купац пре куповине прегледао путничко моторно возило које је предмет овог Уговора и да на истом није било видљивих мана. Продавац гарантује купцу да предметни аутомобил нема никаквих скривених недостатака.

Продавац гарантује Купцу да даном овере овог уговора, на предметном аутомобилу нема никаквих терета, да није предмет никаквог спора, ни другог правног посла и да према истом трећа лица немају никаквих права ни потраживања, те се обавезује да купцу пружи заштиту од евикције.

Коментар: ова клаузула може бити врло значајна приликом купопродаје аутомобила. Одговорност продавца може бити двојака: одговорност за материјалне недостатке и одговорност за правне недостатке.

Одговорност за матерјалне неодстатке: Прва се тиче одговорности продавца за материјалне недостатке на аутомобилу, односно ситуација у којима постоји одговорност продавца за недостатке на возилу као и дужности купца које треба да испуни како би имао право да тражи накнаду штете, снижење цене, отклањање недостатака или раскид уговора и повраћај износа који је дао као купопродајну цену.

Продавац одговара за материјалне недостатке ствари које је она имала у часу прелаза ризика на купца тј. у моменту предаје аутомобила, без обзира на то да ли му је то било познато. Продавац ће одговарати и за оне материјалне недостатке који се појаве после прелаза ризика на купца ако су последица узрока који је постојао пре тога с тим да се незнатан материјални недостатак не узима се у обзир, на пример ситна огреботина на вратима и сл.

Када се сматра да ти недостаци постоје: ако ствар нема потребна својства за њену редовну употребу или за промет; ако ствар нема потребна својства за нарочиту употребу за коју је купац набавља, а која је била позната продавцу, или му је морала бити позната; ако ствар нема својства и одлике које су изричито или прећутно уговорене, односно прописане; кад је продавац предао ствар која није саобразна узорку или моделу, осим ако су узорак или модел показани само ради обавештења.

Са друге стране, продавац неће одговарати за недостатке ствари које су потребне за редовну употребу односно које су биле изричито уговорене ако су у часу закључења уговора били познати купцу или му нису могли остати непознати. Сматра се да нису могли остати непознати купцу они недостаци које би брижљиво лице са просечим знањем и искуством лица истог занимања и струке као и купац могло лако опазити при уобичајеном прегледу ствари. Продавац одговара и за недостатке које је купац могао лако опазити, ако је изјавио да ствар нема никакве недостатке или да ствар има одређена својства или одлике.

Купац са своје стране има дужност да примљену ствар на уобичајени начин прегледа или је да на преглед, чим је то према редовном току ствари могуће, и да о видљивим недостацима обавести продавца у року од осам дана. Посебну пажњу треба обратити на чињеницу да кад је преглед извршен у присуству обеју страна, купац је дужан своје примедбе због видљивих недостатака саопштити продавцу одмах, иначе губи право које му по том основу припада.

Када је реч о скривеним недостацима који се јаве после пријема ствари а који се нису могли открити уобичајеним прегледом приликом преузимања ствари купац је дужан, под претњом губитка права, да о том недостатку обавести продавца у року од осам дана рачунајући од дана кад је недостатак открио. Продавац не одговара за недостатке који се покажу пошто протекне шест месеци од предаје ствари, изузев кад је уговором одређен дужи рок. Купац не губи право да се позове на неки недостатак и кад није извршио своју обавезу да ствар прегледа без одлагања, или обавезу да у одређеном року обавести продавца о постојању недостатка, као и кад се недостатак показао тек по протеку шест месеци од предаје ствари, ако је тај недостатак био познат продавцу или му није могао остати непознат.

Уколико се у уговору нађе клаузула по којој продавац неће одговарати за материјалне недостатке и по којој се купац одриче права да тражи раскид уговора по том основу, то не значи да продавац неће ни уком случају одговарати за недостатке ствари нити да купац нема више никаквих права која се тичу недостатака на аутомобилу. Законом о облигационим односима прописано је да уговарачи могу ограничити или сасвим искључити продавчеву одговорност за материјалне недостатке ствари с тим да је таква одредба уговора ништава ако је недостатак био познат продавцу, а он о њему није обавестио купца, као и кад је продавац наметнуо ту одредбу користећи свој посебан монополски положај. Када се купац одрекао права да раскине уговор због недостатка ствари, он тада не губи сва пра која му по закону припадају. Купац задржава остала права због тих недостатака: право да тражи накнаду штете, снижење купопродајне цене, као и право да захтева од продавца да недостатак уклони, тј. да изврши поправку.

Одговорност за правне недостатке: Ова врста одговорности постоји у случају да на продатој ствари постоји неко право трећег које искључује, умањује или ограничава купчево право, а о чијем постојању купац није обавештен, нити је пристао да узме ствар оптерећену тим правом. Тако је пресудом Окружног суда у Ваљеву Гж.100/03 од 06.02.2003. год. утврђено да:,,...продавац који по уговору о продаји путничког возила преда купцу возило на којем је преправљен број шасије, услед чега се возило не може регистровати, одговара за правне недостатке...''.

Кад се покаже да треће лице полаже неко право на ствар, у конкретном случају на аутомобил, купац је дужан обавестити продавца о томе, изузев кад је то продавцу већ познато, и позвати га да у разумном року ослободи ствар од права или претензије трећег. Ако продавац не поступи по захтеву купца, у случају одузимања ствари од купца уговор се раскида по самом закону, а у случају умањења или ограничења купчевог права, купац може по свом избору раскинути уговор или захтевати сразмерно снижење цене. Ако продавац не удовољи купчевом захтеву да у разумном року ослободи ствар од права или претензије трећег, купац може раскинути уговор ако се због тога његова сврха не може остварити. У сваком случају купац има право на накнаду претрпљене штете.

Међутим, ако је купац у часу закључивања уговора знао за могућност да му ствар буде одузета, или да његово право буде смањено или ограничено, нема право на накнаду штете ако се та могућност оствари, али има право захтевати враћање, односно снижење цене. Право купца по основу правних недостатака гаси се истеком године дана од сазнања за постојање права трећег. Али, ако је треће лице пре истека тога рока покренуло спор, а купац позвао продавца да се у спор умеша, право купца се гаси тек истеком шест месеци по правноснажно окончаном спору.

Питања и одговори

Питање: Не знам да ли је ова форма намењена за овакав вид питања, а уколико јесте питао бих Вас за покретање поступка у случају клевете (пошто је то дело укинуто новим Кривичним законом РС). Претпостављам, покреће се парнични поступак, али по ком сад закону?

Одговор:  у праву сте, клевета се више не сматра кривичним делом. Некадашњим чланом 171. Кривичног закона било је прописано кривично дело клевете које се састојало у изношењу или проношењу штогод неистинитог што може шкодити његовој части или угледу оштећеног. Тежи облици овог дела са строжијим казнама постојали су у случају да је дело учињено путем штампе, радија, телевизије или сличних средстава или на јавном скупу односно, ако је оно што се неистинито износи или проноси довело до тешких последица за оштећеног.

Поступак због клевете покреће се тужбом за накнаду штете у парничном поступку. Дакле, одговор на Ваше питање био би по Закону о облигационим односима. Сама штета, па самим тим и основ за накнаду штете, може да се јави у два облика: као матерјална и као нематерјална штета.

Прво, члан 198. ЗОО-а прописује накнаду матерјалне штете која настаје када штетник повреди оштећеном част као и кад износи или преноси неистините наводе о прошлости, о знању, о способности другог лица, или о чему другоме, а зна или би морао знати да су неистинити, с тим да не одговара за проузроковану штету онај ко учини неистинито саопштење о другоме не знајући да је оно неистинито, ако је он или онај коме је саопштење учинио имао у томе озбиљног интереса. Дакле, овде се ради о накнади матерјалне штете која евентуално може произаћи из радње штетника ( на пример, оштећени изгуби запослење па тиме и зараду). Да би успео у спору, оштећени мора да докаже: 1.) да штетник о њему износи или преноси неистините наводе о прошлости, о знању, о способности другог лица, или о чему другоме; 2.) да те чињенице нису истините; 3.) да штетник зна или би морао да зна да су наводи које износи или преноси неистинити; и 4.) да је услед такве радње штетника оштећеном проузрокована штета.

Друго, члан 200. ЗОО-а прописује накнаду нематерјалне штете: За претпрљене физичке болове, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, наружености, повреде угледа, части, слободе или права личности, смрти блиског лица као и за страх суд ће, ако нађе да околности случаја, а нарочито јачина болова и страха и њихово трајње то оправдава, досудити правичну новчану накнаду, независно од накнаде материјалне штете као и у њеном одсуству. Приликом одлучивања о захтеву за накнаду нематеријалне штете, као и о висини њене накнаде, суд ће водити рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи та накнада, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом. Да би се успело у спору за накнаду нематерјалне штете потребно је да оштећени докаже слично као и код претходног основа, с тим да је услед штетникове радње, тј. радње која се квалификује као клевета, оштећеном повређен углед или част.

Проблем ће у пракси настати код одређивања појма клевете у грађанскоправном смислу. Претпостављам да ће се судови, бар у почетку, држати појма клевете који је прописивао некадашњи члан 171. Кривичног Законика.

ТУЖБА ЗА РАЗВОД БРАКА ПРИМЕР

ТУЖБА ЗА РАЗВОД БРАКА

ПРИМЕР

Развод брака спада у најтрауматичнија искуства у животу. Судећи по ономе што се може видети у пракси приликом заступања пред судом, заиста јесте тако. Развод брака не значи само формалан прекид заједнице живота супружника већ и поделу заједничке имовине као и уређење вршења родитељског права и одржавања контакта између родитеља коме дете није поверено.

Пракса говори да је само формално утврђење да је брак разведен и најлакши део поступка. Обично ту спора између странака нема. Проблеми настају код друга два питања: деца и имовина. Иако је законом прописано да је поступак у свим породичним стварима хитан, што значи да су рокови за спровођење појединих радњи краћи него у редовном поступку, бракоразводна парница може потрајати доста дуго због неслагања странака поводом других питања, понашања самих странака у поступку и сл.

Тужбу за развод брака могу поднети оба супружника. Породични закон прописује да сваки супружник може тражити развод брака ако постоје бракоразводни разлози: брачни односи су озбиљно и трајно поремећени, односно објективно се не може остваривати заједница живота супружника. Најчешће се у тужби наводе оба разлога.

За суђење у бракоразводној парници стварно је надлежан Основни суд, док је месна надлежност уређена на следећи начин: поред суда опште месне надлежности ( опште месно надлежан је суд на чијем подручју тужени има пребивалиште), надлежан је и суд на чијем подручју су супружници имали последње заједничко пребивалиште. Дакле, тужба се подноси Основном суду било у месту где тужени има пребивалиште, било суду на чијем су подручју супружници заједно живели пре престанка заједнице живота. На пример, тужени има пребивалиште у Крагујевцу, док је последње заједничко пребивалиште супружника било у Београду. Тужилац тада може да бира између суда у Крагујевцу и суда у Београду.

Пресудом у бракоразводној парници суд ће утврдити да се брак странака разводи, те уколико странке имају деце одлучити о вршењу родитељског права, законском издржавању детета, уредити начин одржавања контакта детета и родитеља коме дете није припало, те евентуално, донети одлуку о подели заједничке имовине. Процесно, најлакша ситуација постојаће у случају када странке немају заједничке деце нити имовине. Тада суд доноси само одлуку о разводу брака. Ради једноставности и разумевања овде ћемо приказати пример тужбе за развод брака када супружници који се разводе немају деце нити заједничке имовине.

ОСНОВНОМ СУДУ У _________

ТУЖИЛАЦ: име и презиме из место и адреса

ТУЖЕНИ: име и презиме из место и адреса

ТУЖБА

ради развода брака
у четири примерка

Тужиља и тужени су дана ____________ године у _________(навести у ком месту) закључили брак.

Странке немају заједничке деце.

ДОКАЗ: Извод из матичне књиге венчаних

Саслушање странака

Убрзо након закључења брака брачни односи тужиље и туженог су се пореметили услед различитих погледа на заједнички живот и брак. Свакодневне размирице, чак и поводом безначајних ствари, прерасле су у такве сукобе који су добили трајан карактер, тако да им је даљи заједнички живот постао неподношљив, што је резултирало престанком заједнице живота дана ____________(навести тачан или оквиран датум), а такво стање траје до данас. Покушаји тужиље да се ускладе брачне односи нису успели, тако да је брак изгубио своју сврху и не може опстати.

Тужиља жели да се брак између ње и туженог разведе без покушаја мирења јер за мирење не постоје никакви услови, посебно имајући у виду да је заједница живота прекинута, да тужиља сада живи у другом граду, те да брак више не остварује своју сврху.

Доказ: саслушање странака

Тужиља предлаже да суд закаже главну расправу, изведе предложене доказе и донесе:

ПРЕСУДУ

РАЗВОДИ СЕ брак тужиље __________(име и презиме), рођ. ________(девојачко презиме) из ________________(место и адреса), рођене дана ________(датум рођења) и туженог (име и презиме), из ________________(место и адреса), рођеног дана ________(датум рођења), закључен ___________(навести дан закључења брака) године у ________( место у ком је брак закључен), уписан под текућим борјем________(број под којим је брак заведен у матичну књигу венчаних) за матично подручје општине _____________(навести општину у којој је брак закључен).

Свака страна сноси своје трошкове.

У __________,                                                                                                Тужиља

дана ________.                                                                                             (потпис)

За више информација:  http://goo.gl/sBt2j


Напомена: ова тужба је само пример, аутор не сноси било какву одговорност за његово коришћење.