Питања и одговори

Стигла су и прва питања. Ево једног које може бити интересантно:

Питање је тренутно актуелно и тиче се Одлуке Уставног суда којом се утврђује да одредба члана 3. став 1. Закона о висини стопе затезне камате ("Сл. лист СРЈ", број 9/01), у делу који гласи: "применом конформне методе", није у сагласности са Уставом. Наиме, питање се односи на то да ли треба да се плаћа камата на доспели неизмирени порез на приход од капитала пошто је пореско решење донето 19.09.2012. године, након ступања Одлуке Уставног суда на правну снагу, а у самом решењу стоји да је камата обрачуната по конформној методи?

Дакле, порез свакако треба платити јер у супротном ризикујете наплату пореза принудним путем. Међутим, што се камате тиче ствари стоје другачије. Изјавите жалбу у којој ће те навести да вам је решењем( навешће те број и датум решења) пореске управе утврђен порез. Затим, да је  решењем обрачуната камата за дати период применом конфорне методе те да приговарате на тај начин обрачуна а из следећих разлога: На основу одредбе члана 168. став 3. Устава, одредба члана 3. став 1. Закона о висини стопе затезне камате у делу који гласи: „применом конформне методе”, престаје да важи даном објављивања Одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије. Како је одлука објевљена у "Сл. гласнику РС", бр. 73/2012 од 27.7.2012., а решење донето 19.09.2012. године, то се ни камата не може обрачунати по конформној методи. Предлажем да другостепени орган укине побијано решење и предмет врати првостепеном органу на поновни поступак.

Напомињем, да пракса по овом питању још увек није установљена, па не треба прејудицирати каква ће бити одлука другостепеног органа. Нарочито због тога што се у конкретном случају ради о порезу који се утврђује за период пре ступања на снагу наведене одлуке Уставног суда. Срећно!

Питање: Да ли дозвољено отпочињање обављања делатности промета добара на мало пре фискализације фискалне касе?

Одговор: Не. Чланом 38. Закона о фискалним касама прописано је да обвезник може да отпочне обављање делатности промета добара на мало, односно пружања услуга физичким лицима, после фискализације фискалне касе и њеног инсталирања у објекту, односно на месту на коме се обавља промет. Непоступање по члану 38. Закона о фискалним касама представља прекршај и кажњиво је по чл. 43. став 1. тачка 17. наведеног Закона, где је прописано да ће се новчаном казном од 100.000,оо до 1.000.000,оо динара казнити за прекршај правно лице – обвезник, ако отпочне обављање делатности промета робе на мало, односно пружања услуга физичким лицима пре фискализације фискалне касе и њеног инсталирања у објекту, односно на месту на коме се обавља промет. Према ставу 2. члана 43. наведеног закона, за одговорно лице је запрећена казна од 5.000,оо до 50.000,оо динара. Дакле, отпочињање обављања делатности промета добара на мало пре фискализације фискалне касе није дозвољено и представља прекршај кажњив по Закону о фискалним касама.

Ево како то изгледа на једном примеру из судске праксе: ,,Доказима које је извео првостепени орган, испекцијском контролом од 18. 06.2009. године и другим доказима, неспорно је утврђено да су окривљени пружали услуге физичким лицима пре фискализације фискалне касе и њеног инсталирања у објекту, на који начин су поступили супротно члану 38. Закона о фискалним касама («Сл. гласник РС», бр. 135/2004) и члану 4. Уредбе о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко фискалне касе («Сл. гласник РС», бр. 18/2009), чиме су учинили прекршај из члана 43 став 1 тачка 17 и став 2 Закона о фискалним касама (Пресудa Вишег прекршајног суда Прж. бр. 16256/10).''

Питање: Шта у случају крађе, уништења или оштећења фискалне касе?

Одговор: Члан 40. Закона о фискалним касама прописује да је у случају крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе (поплава, пожар, земљотрес и сл.), обвезник дужан да у року од три дана од дана крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе, писмено обавести Пореску управу. Пореска управа тада доноси решење којим укида решење о фискализацији украдене, односно оштећене или уништене фискалне касе услед више силе, на основу кога се конкретна каса брише из регистра фискализованих каса, и доставља га овлашћеном сервису који је дужан да досије конкретне фискалне касе, одвојено чува. У случају крађе фискалне касе, обвезник је дужан да најкасније у року од осам дана од дана крађе отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе. У случају уништења или оштећења фискалне касе услед више силе, обвезник је дужан да у року од осам дана од дана наставка обављања делатности после више силе, отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе. До тренутка фискализације нове фискалне касе обвезник је дужан да евидентирање промета врши на начин из члана 12. став 8. овог закона, тј. дужан је да евидентира сваки појединачно остварени промет добара на мало, односно услуга физичким лицима издавањем посебно прописаног фискалног рачуна у два примерка, у свим случајевима неисправности фискалне касе, одузимања фискалне касе од стране Пореске управе, крађе, уништења и оштећења фискалне касе, као и у свим осталим случајевима прописаним овим законом.

Питање: Да ли се возачу бицикла могу изрећи казнени поени у смислу Закона о безбености саобраћаја на путевима?

Одговор: Не. Законом о безбедности саобраћаја на путевима су прописани услови коме се и када могу изрећи казнени поени. То се у сваком случају не може учинити у односу на возача бицикла. Ради појашњења преносимо став Вишег суда са седнице од 25.11.2011. год.: ,,Возачу бицикла се не изриче заштитна мера забране управљања моторним возилом ни казнени поени. Бицикл није моторно возило у смислу чл. 7 ст. 1 тач. 33 Закона о безбедности саобраћаја на путевима. Тачком 32 наведеног члана је регулисан појам бицикла, док је чл. 7 ст. 1 тач. 68 регулисан појам возача. Казнени поени се према садржини чл. 323 Закона о безбедности саобраћаја на путевима изричу само лицу коме је издата возачка дозвола у Републици Србији, док се возачка дозвола издаје само за управљање моторним возилима, односно скуповима возила (чл. 195 ст. 1 Закона о безбедности саобраћаја на путевима) .

У прилог томе говори и следећи пример из судске праксе: ,,По оцени овог Суда возачу бицикла се, како то правилно и налази првостепени суд, не може изрећи заштитна мера забране управљања моторним возилом нити казнени поени. Јер, бицикл није моторно возило у смислу чл. 7 ст. 1 тач. 33 Закона о безбедности саобраћаја на путевима већ, сходно чл. 7 ст. 1 тач. 32 наведеног Закона, возило са најмање два точка које се покреће снагом возача, односно путника, која се помоћу педала или ручица преноси на точак, односно точкове. Према члану 7 ст. 1 тач. 68 Закона о безбедности саобраћаја на путевима возач је лице које на путу управља возилом. Казнени поени се према одредби члана 323 Закона о безбедности саобраћаја на путевима изричу само лицу коме је издата возачка дозвола у Републици Србији, док се возачка дозвола, сходно чл. 195 ст. 1 наведеног Закона, издаје само за управљање моторним возилима, односно скуповима возила одређених категорија. Из наведених законских одредби јасно произилази да се возачу бицикла за учињени прекршај не може изрећи заштитна мера забране управљања моторним возилом нити казнени поени, с обзиром да се возачка дозвола издаје само за управљање моторним возилима односно скуповима возила, са ког разлога је првостепена одлука потврђена као правилна''. (Пресуда Вишег прекршајног суда Прж. бр.10586/2011)


За више информација:  http://goo.gl/sBt2j