Питања и одговори

Питање: Не знам да ли је ова форма намењена за овакав вид питања, а уколико јесте питао бих Вас за покретање поступка у случају клевете (пошто је то дело укинуто новим Кривичним законом РС). Претпостављам, покреће се парнични поступак, али по ком сад закону?

Одговор:  у праву сте, клевета се више не сматра кривичним делом. Некадашњим чланом 171. Кривичног закона било је прописано кривично дело клевете које се састојало у изношењу или проношењу штогод неистинитог што може шкодити његовој части или угледу оштећеног. Тежи облици овог дела са строжијим казнама постојали су у случају да је дело учињено путем штампе, радија, телевизије или сличних средстава или на јавном скупу односно, ако је оно што се неистинито износи или проноси довело до тешких последица за оштећеног.

Поступак због клевете покреће се тужбом за накнаду штете у парничном поступку. Дакле, одговор на Ваше питање био би по Закону о облигационим односима. Сама штета, па самим тим и основ за накнаду штете, може да се јави у два облика: као матерјална и као нематерјална штета.

Прво, члан 198. ЗОО-а прописује накнаду матерјалне штете која настаје када штетник повреди оштећеном част као и кад износи или преноси неистините наводе о прошлости, о знању, о способности другог лица, или о чему другоме, а зна или би морао знати да су неистинити, с тим да не одговара за проузроковану штету онај ко учини неистинито саопштење о другоме не знајући да је оно неистинито, ако је он или онај коме је саопштење учинио имао у томе озбиљног интереса. Дакле, овде се ради о накнади матерјалне штете која евентуално може произаћи из радње штетника ( на пример, оштећени изгуби запослење па тиме и зараду). Да би успео у спору, оштећени мора да докаже: 1.) да штетник о њему износи или преноси неистините наводе о прошлости, о знању, о способности другог лица, или о чему другоме; 2.) да те чињенице нису истините; 3.) да штетник зна или би морао да зна да су наводи које износи или преноси неистинити; и 4.) да је услед такве радње штетника оштећеном проузрокована штета.

Друго, члан 200. ЗОО-а прописује накнаду нематерјалне штете: За претпрљене физичке болове, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, наружености, повреде угледа, части, слободе или права личности, смрти блиског лица као и за страх суд ће, ако нађе да околности случаја, а нарочито јачина болова и страха и њихово трајње то оправдава, досудити правичну новчану накнаду, независно од накнаде материјалне штете као и у њеном одсуству. Приликом одлучивања о захтеву за накнаду нематеријалне штете, као и о висини њене накнаде, суд ће водити рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи та накнада, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом. Да би се успело у спору за накнаду нематерјалне штете потребно је да оштећени докаже слично као и код претходног основа, с тим да је услед штетникове радње, тј. радње која се квалификује као клевета, оштећеном повређен углед или част.

Проблем ће у пракси настати код одређивања појма клевете у грађанскоправном смислу. Претпостављам да ће се судови, бар у почетку, држати појма клевете који је прописивао некадашњи члан 171. Кривичног Законика.

ТУЖБА ЗА РАЗВОД БРАКА ПРИМЕР

ТУЖБА ЗА РАЗВОД БРАКА

ПРИМЕР

Развод брака спада у најтрауматичнија искуства у животу. Судећи по ономе што се може видети у пракси приликом заступања пред судом, заиста јесте тако. Развод брака не значи само формалан прекид заједнице живота супружника већ и поделу заједничке имовине као и уређење вршења родитељског права и одржавања контакта између родитеља коме дете није поверено.

Пракса говори да је само формално утврђење да је брак разведен и најлакши део поступка. Обично ту спора између странака нема. Проблеми настају код друга два питања: деца и имовина. Иако је законом прописано да је поступак у свим породичним стварима хитан, што значи да су рокови за спровођење појединих радњи краћи него у редовном поступку, бракоразводна парница може потрајати доста дуго због неслагања странака поводом других питања, понашања самих странака у поступку и сл.

Тужбу за развод брака могу поднети оба супружника. Породични закон прописује да сваки супружник може тражити развод брака ако постоје бракоразводни разлози: брачни односи су озбиљно и трајно поремећени, односно објективно се не може остваривати заједница живота супружника. Најчешће се у тужби наводе оба разлога.

За суђење у бракоразводној парници стварно је надлежан Основни суд, док је месна надлежност уређена на следећи начин: поред суда опште месне надлежности ( опште месно надлежан је суд на чијем подручју тужени има пребивалиште), надлежан је и суд на чијем подручју су супружници имали последње заједничко пребивалиште. Дакле, тужба се подноси Основном суду било у месту где тужени има пребивалиште, било суду на чијем су подручју супружници заједно живели пре престанка заједнице живота. На пример, тужени има пребивалиште у Крагујевцу, док је последње заједничко пребивалиште супружника било у Београду. Тужилац тада може да бира између суда у Крагујевцу и суда у Београду.

Пресудом у бракоразводној парници суд ће утврдити да се брак странака разводи, те уколико странке имају деце одлучити о вршењу родитељског права, законском издржавању детета, уредити начин одржавања контакта детета и родитеља коме дете није припало, те евентуално, донети одлуку о подели заједничке имовине. Процесно, најлакша ситуација постојаће у случају када странке немају заједничке деце нити имовине. Тада суд доноси само одлуку о разводу брака. Ради једноставности и разумевања овде ћемо приказати пример тужбе за развод брака када супружници који се разводе немају деце нити заједничке имовине.

ОСНОВНОМ СУДУ У _________

ТУЖИЛАЦ: име и презиме из место и адреса

ТУЖЕНИ: име и презиме из место и адреса

ТУЖБА

ради развода брака
у четири примерка

Тужиља и тужени су дана ____________ године у _________(навести у ком месту) закључили брак.

Странке немају заједничке деце.

ДОКАЗ: Извод из матичне књиге венчаних

Саслушање странака

Убрзо након закључења брака брачни односи тужиље и туженог су се пореметили услед различитих погледа на заједнички живот и брак. Свакодневне размирице, чак и поводом безначајних ствари, прерасле су у такве сукобе који су добили трајан карактер, тако да им је даљи заједнички живот постао неподношљив, што је резултирало престанком заједнице живота дана ____________(навести тачан или оквиран датум), а такво стање траје до данас. Покушаји тужиље да се ускладе брачне односи нису успели, тако да је брак изгубио своју сврху и не може опстати.

Тужиља жели да се брак између ње и туженог разведе без покушаја мирења јер за мирење не постоје никакви услови, посебно имајући у виду да је заједница живота прекинута, да тужиља сада живи у другом граду, те да брак више не остварује своју сврху.

Доказ: саслушање странака

Тужиља предлаже да суд закаже главну расправу, изведе предложене доказе и донесе:

ПРЕСУДУ

РАЗВОДИ СЕ брак тужиље __________(име и презиме), рођ. ________(девојачко презиме) из ________________(место и адреса), рођене дана ________(датум рођења) и туженог (име и презиме), из ________________(место и адреса), рођеног дана ________(датум рођења), закључен ___________(навести дан закључења брака) године у ________( место у ком је брак закључен), уписан под текућим борјем________(број под којим је брак заведен у матичну књигу венчаних) за матично подручје општине _____________(навести општину у којој је брак закључен).

Свака страна сноси своје трошкове.

У __________,                                                                                                Тужиља

дана ________.                                                                                             (потпис)

За више информација:  http://goo.gl/sBt2j


Напомена: ова тужба је само пример, аутор не сноси било какву одговорност за његово коришћење.