Деоба непокретности

-->

Честа је ситуација да су два или више лица сувласници на идеалним деловима једне ствари. Различити су начини путем којих се долази до овакве ситуације: наслеђивањем, уговором и сл. На пример, иза преминулог су остали његова жена, син и кћерка. Уколико нема тестамента, оставински поступак се спроводи по правилима о законском наслеђивању и троје оставиочевих наследника наслеђују на једнаке делове, дакле по 1/3 идеалну целокупне оставиочеве заоставштине. Ако се, примера ради, та заоставштина састоји од једног плаца наследници у овом случају постају сувласници тог плаца и имају по 1/3 идеалну. На основу оставинског решења уписују се у катастар непокретности.

Питање које се често поставља јесте како уредити да сваки од сувласника, у нашем примеру наследника, може да корити тачно онај део који му припада, тј, да постане власник на тачно одређеном, реалном делу плаца. Уколико између сувласника постоји сагласност око тога који део парцеле припада сваком од њих, најпростији начин деобе је закључење Уговора о деоби. О томе како тај уговор треба да изгледа види: http://pravnisavet.blogspot.com/2012/09/blog-post.html.

Међутим уколико сагласност не постоји, деоба се може извршити у судском ванпарничном поступку. Закон о ванпарничном поступку прописује да поступак деобе заједничке ствари или имовине може покренути сваки заједничар, с тим да предлог мора обухватити све заједничаре.

Предлог мора да садржи податке о предмету деобе и уделима заједничара, о заједничарима, као и о другим лицима која на предмету деобе имају неко стварно право. За непокретности морају се навести земљишнокњижни подаци и приложити одговарајући писмени докази о праву својине, праву службености и другим стварним правима. Предлог се подноси суду на чијем се подручју ствар или имовина налази, а ако се заједничке ствари или имовина налазе на подручју више судова, надлежан је сваки од тих судова.

Ако суд, поступајући по предлогу, утврди да је међу заједничарима спорно право на ствари које су предмет деобе или право на имовину, удео у заједничким стварима, односно имовини или је спорно које ствари, односно права улазе у заједничку имовину, прекинуће поступак и упутити предлагача да у одређеном року покрене парницу. Ако предлагач у одређеном року не покрене поступак, сматраће се да је предлог повукао.

Суд ће по пријему предлога заказати рочиште на које ће позвати све заједничаре и лица која на предмету деобе имају неко стварно право. Ако учесници у току поступка постигну поравнање о условима и начину деобе, суд ће поравнање унети у записник настојећи да се поравнањем уреде сва спорна питања између заједничара, као и стварна права других лица на предметима деобе и права осталих лица према заједничарима у вези са извршеном деобом.

Ако учесници не постигну споразум о начину деобе, суд ће их саслушати, извешће потребне доказе, а кад је то нужно и вештачење, па ће, на основу резултата целокупног поступка, у складу са одговарајућим законским прописима материјалног права донети решење о деоби и начину деобе заједничке ствари или имовине, настојећи да задовољи оправдане захтеве и интересе заједничара.



За више информација:  http://goo.gl/sBt2j

Коментар радне верзије Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку

Коментар одредби које се односе на пуномоћнике

На сајту Министарства правде објављен је текст радне верзије Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку. Између осталог, предложене су и измене чланова који се односе на пуномоћнике. Ради лакшег праћења преносимо део текста који се односи на ово питање на тај начин што су досадашње одредбе прецртане и уместо њих дати предлози за регулисање заступања странака путем пуномоћника и то само измене које се тичу досадашњег члана 85. ЗПП-а. Дакле:

Странке могу да предузимају радње у поступку лично или преко пуномоћника који мора да буде адвокат.

Пуномоћник може бити адвокат ако законом није другачије одређено.

Странку која није правно лице може заступати пуномоћник који је потпуно пословно способан.

Изузетно од става 1. овог члана, Пуномоћник правног лица може бити само дипломирани правник са положеним правосудним испитом, који је стално запослен у том правном лицу.

Странку мора да заступа адвокат у поступку по ванредним правним лековима изузев ако је сама адвокат.

Заступање Републике Србије и њених органа, јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе уређује се посебним прописима.

Суд може да позове странку која има пуномоћника да се пред судом лично изјасни о чињеницама које треба да се утврде у парници.

Странка коју заступа пуномоћник може увек да приступи суду и даје изјаве поред свог пуномоћника и сама предузима радње, ако овим законом није другачије прописано.

Ако утврди да пуномоћник који није адвокат није способан да врши ову дужност, суд ће указати странци на штетне последице које могу настати услед неправилног заступања.

Дакле, поново се враћа систем да странку у парничном поступку може заступати лице које није адвокат. Једини услов је да је то лице потпуно пословно способно. Такво решење није добро. Зашто?

Први разлог односи се на отварање могућности за злоупотребу. Наиме, и у досадашњој пракси су се као заступници странака јављала лица која нису адвокати, која чак нису ни дипломирани правници, и која су за своје услуге наплаћивали одређену цену од странака. Лоша страна се огледа у томе што квалитет те услуге не може бити исти као и када је пружа лице које се за то школовало, немање довољно знања и искуства за заступање, непознавање законских прописа. Све то може битно утицати на остваривање права странке у поступку. Странка може бити оштећена на више начина, на пример, пропуштање рока за извођење и предлагање одређених радњи у поступку, пропуштање рока за жалбу, одбацивање тужбе због неуредности и сл. Закони се често мењају и за њихову правилну примену потребно је котинуирано праћење. Да ли неко коме то није посао и редовно занимање може на квалитетан начин да се стара о свим аспектима једног поступка, о правима и обавезама странке коју заступа и др. Тешко.

Друго, отвара се могућност за надриписарство. Надриписари су лица која се неовлашћено и уз накнаду баве пружањем правне помоћи. У том смислу Кривични законик прописује у квиру кривичних дела против првосуђа и кривично дело надриписарства ( члан 342. КЗ). Чињеница да се овакво пружање правне помоћи санкционише Кривичним закоником није довољна заштита што показује и досадашња судска пракса. То, поред што штети заступаном, штети и адвокатури, правосуђу и друштву као целини.

Дакле, само лице које је положило правосудни испит и које се бави адвокатуром може на одговарајући начин заступати интересе странака у поступку. Није довољна заштита ни чињеница да странка може и поред постојања пуномоћника сама приступати суду и давати изјаве, будући да се у великом броју случајева ради о лицима која не познају право.

Завршићемо питањем: да ли би сте дозволили да Вас оперише неко ко није лекар специјалиста? Зашто онда дозволити да се о Вашим правима и интересима стара лице које није за то квалификовано?

Коментар на рачунање рокова у Преднацрту Општег дела Грађанског Законика

На сајту Адвокатске коморе Србије је дана 17.10.2012. године објављен је позив за коментаре, предлоге и сугестије поводом Преднацрта Општег дела Грађанског Законика. Преднацрт можете подледати на следећој адреси: http://www.advokatska-komora.co.rs/vesti/obavestenja.html

Преднацртом се, између осталог, регулише и питање рачунања рокова. Чланом 102. став 1. Преднацрта, предложено је да се временски рок који једна страна у писаном документу одреди као рок за примаоца да одговори или предузне другу чинидбу почиње да тече од дана означеног као датум документа.

Овако постављено рачунање рокова треба посматрати кроз два аспекта:

Први, рок за примаоца почиње да тече од дана означеног као датум документа. У пракси то отвара могућност за злоупотребе од стране субјекта који у писаном документу одређује рок за другу страну да одговори. Како? Претпоставимо да је рок за одговор седам дана. Тај рок се рачуна од дана означеног као датум документа. Ако је, на пример, датум документа 01.11.2012. године, рок истиче 07.11.2012. године. Међутим, ако је датум документа 01.11.2012. године, рок је седам дана, а страна која шаље документ то учини пар дана касније тако да документ другој страни стигне 07.11.2012. године, онда се друга страна налази у ситуацији да не може да одговори и, следствено томе, сноси последице пропуштања. Тачно је да се у неком евентуалном поступку може доказивати да је документ послат касније од датума назначеног у њему, несавесност и слично, али штета је већ причињена. За другу страну то значи додатне трошкове, судски поступак, време.

Други аспект може се посматрати кроз спречавање злоупотреба стране која прима документ. У истој ситуацији као раније, с тим да се рок рачуна од тренутка пријема, страна која треба да прими документ на различите начине избегава достављање, у ком случају штета настаје за страну која документ шаље.

Сматрам да је са становишта правне сигурности праведније да се рок рачуна од тренутка пријема документа. На тај начин, примера ради, страна која шаље има доказ да је пријемнику документ достављен, док друга страна зна од ког тренутка тече рок. Решавање питања евентуалних злоупотреба од стране пријемника треба решавати другим инструментима кроз институт достављања ( који је, истина, неефикасан и свакако да га треба уредити, тако да се кроз уређење тог система може одговорити и на питање које се овде поставља).

Дакле, предлог је да се став 1. члана 102. Преднацрта Општег дела Грађанског Законика брише и да се уместо њега дода нови став 1., којим би се рачунање почетка рока везало за тренутак пријема.

Уговор о купопродаји аутомобила

-->

Пред Вама је пример Уговора о купопродају моторног возила. Напомињем да је ово само основна верзија са два елемента који сваки уговор о продаји мора да садржи ( предмет и цену), и елементима који се најчешће јављају у пракси ( трошкови овере и пореза, куповина у виђеном стању, уговарање надлежног суда). У некој скоријој будућности поставићемо детаљан коментар сваког члана Уговора о купопродају моторног возила.

УГОВОР О КУПОПРОДАЈИ МОТОРНОГ ВОЗИЛА

Закључен дана __________. године, у ____________(место), између:

1. _______________________(име и презиме), из ______________(место), ул. ______________, бр. личне карте_________,издата од МУП-а__________ (место), ЈМБГ:___________, у даљем тексту Продавац, с једне стране, и
2. ________________________(име и презиме), из _____________(место), ул. ____________________, бр.лична карте __________, издата од МУП-а ________(место), ЈМБГ:___________, у даљем тексту Купац, с друге стране, под следећим условима:
   
   

Члан 1.

Странке су се споразумеле о купопродаји следећег возила, и то:
- Регистарска ознака: ___________________________________
- Врста: ______________________________________________
- Марка и тип: _________________________________________
- Број шасије __________________________________________
- Број мотора: __________________________________________
- Година производње: ____________________________________
- Саобраћајна дозвола:____________________________________
- Снага мотора: __________________________________________
- Радна запремина: _______________________________________
- Број путничких места: ___________________________________
- Облик и намена каросерије: ______________________________
- Боја каросерје: _________________________________________

Члан 2.

Продавац продаје а Купац купује путничко моторно возило из члана 1. овог Уговора за укупну купопродајну цену од ____________ еура у динарској противредности по средњем курсу НБС на дан исплате.

Купопродајну цену из става 1. овог члана Купац ће исплатити Продавцу даном овере овог Уговора.

Члан 3.

Потписом уговора и исплатом купопродајне цене Продавац продаје у својину Купцу путничко моторно возило.

Члан 4.

Уговорне стране сагласно констатују да је Купац пре куповине прегледао путничко моторно возило које је предмет овог Уговора и да на истом није било видљивих мана.

Члан 5.

Трошкове овере овог Уговора и порез на пренос апсолутних права сноси Купац.

Члан 6.

У случају спора, уговорне стране уговарају надлежност Основног суда у ______________.

Члан 7.

Овај Уговор је сачињен у три истоветна примерка, од који по једана задржавају уговорне стране, док је један примерак за суд овере.

Продавац Купац

______________________ _____________________

За више информација:  http://goo.gl/sBt2j

Напомена: овај уговор је само пример, аутор не сноси било какву одговорност за његово коришћење.

Шта је потребно за отварање рачуна у банци

Чланом 3. Закона о платном промету прописано је да су правна и физичка лица која обављају делатност дужна да за плаћање у динарима отворе текући рачун у банци, да воде средства на том рачуну и врше плаћања преко тог рачуна, у складу са овим законом и уговором о отварању и вођењу тог рачуна закљученим с банком. Укупан број рачуна које једно лице, било правно било физичко, може имати није законом ограничен. Следствено томе, иста лица могу имати више рачуна у једној банци или рачуне у различитим банкама.

Захтев правних лица и физичких лица која обављају делатност за отварање рачуна код банке садржи: назив подносиоца захтева, место седиште, адресу, телефон, предмет пословања - делатност, матични број подносиоца захтева, печат и потпис лица овлашћеног за заступање.

Одлуком о условима и начину отварања, вођења и гашења рачуна код банке ("Сл. гласник РС", бр. 33/2005 и 25/2009) прописано је шта је потребно приложити од докумената уз уахтев за отварање рачуна. Тачком 5. став 2. наведене одлуке побројана су следећа документа: 1) решење о упису у регистар код надлежног органа; 2) акт надлежног органа о оснивању ако за њега регистровање није прописано и ако се оснива непосредно на основу закона, што се документује одговарајућим изводом из закона; 3) обавештење органа надлежног за послове статистике о разврставању по делатностима ако за њега разврставање врши орган надлежан за послове статистике, односно документ који садржи тај податак; 4) документ надлежног органа који садржи порески идентификациони број подносиоца захтева; 5) картон депонованих потписа лица овлашћених за потписивање налога, ради располагања средствима с рачуна - који је потписало овлашћено лице из решења о упису у регистар код надлежног органа и који је оверен печатом, а којим ће се оверавати инструменти плаћања; 6) потписе лица овлашћених за заступање које је оверио надлежни орган (на обрасцу - Оверени потписи лица овлашћених за заступање.

Зимска опрема за аутомобиле

Од 01.11.2012. године примењиваће се правила о зимској опреми за аутомобиле. Правилником о подели моторних и прикључних возила и техничким условима за возила у саобраћају на путевима ("Сл. гласник РС", бр. 64/2010, 69/2010 и 81/2011) прописано је да зимска опрема моторних возила подразумева: 1) пнеуматике за зимску употребу (нпр. М+С, Snow Winter и др.) на свим точковима возила врсте М1 и Н1; 2) ланце односно друге уређаје за повећање тракције на најмање два погонска точка; 3) за возила врста М2, М3, Н2 и Н3 обавезни део зимске опреме је и лопата, осим за возила која учествују у јавном градском превозу.

Дубина газећег слоја на пнеуматицима за зимску употребу не сме бити мања од 4 мм. На возилима се не смеју постављати пнеуматици са клиновима.

У периоду од 1. новембра до 1. априла возила морају бити опремљена зимском опремом ако се због временских услова на коловозу налази снег, лед или поледица. Ван наведеног периода возила могу бити опремљена зимском опремом. Изузетно, у насељу возила не морају бити опремљена ланцима, односно другим уређајима за повећање тракције. Зимска опрема може се поставити на точкове на делу пута који није означен знаком "ланци за снег" само кад је коловоз прекривен снегом.

Врсте возила

Врста М1 - путничко возило, јесте возило врсте М које има највише девет седишта укључујући и седиште за возача.

Врста М2 - лаки аутобус, јесте возило врсте М које има више од девет седишта укључујући и седиште за возача, и које има највећу дозвољену масу која не прелази 5 т.

Врста М3 - тешки аутобус, јесте возило врсте М које има више од девет седишта укључујући и седиште за возача, и које има највећу дозвољену масу која прелази 5 т.

Врста Н1 - лако теретно возило, јесте возило врсте Н чија највећа дозвољена маса не прелази 3,5 т.

Врста Н2 - средње теретно возило, јесте возило врсте Н које има највећу дозвољену масу која прелази 3,5 т, али која не прелази 12 т.

Врста Н3 - тешко теретно возило, јесте возило врсте Н које има највећу дозвољену масу која прелази 12 т.

Питања и одговори - Да ли се возачу бицикла могу изрећи казнени поени у смислу Закона о безбености саобраћаја на путевима?

Питање: Да ли се возачу бицикла могу изрећи казнени поени у смислу Закона о безбености саобраћаја на путевима?

Одговор: Не. Законом о безбедности саобраћаја на путевима су прописани услови коме се и када могу изрећи казнени поени. То се у сваком случају не може учинити у односу на возача бицикла. Ради појашњења преносимо став Вишег суда са седнице од 25.11.2011. год.: ,,Возачу бицикла се не изриче заштитна мера забране управљања моторним возилом ни казнени поени. Бицикл није моторно возило у смислу чл. 7 ст. 1 тач. 33 Закона о безбедности саобраћаја на путевима. Тачком 32 наведеног члана је регулисан појам бицикла, док је чл. 7 ст. 1 тач. 68 регулисан појам возача. Казнени поени се према садржини чл. 323 Закона о безбедности саобраћаја на путевима изричу само лицу коме је издата возачка дозвола у Републици Србији, док се возачка дозвола издаје само за управљање моторним возилима, односно скуповима возила (чл. 195 ст. 1 Закона о безбедности саобраћаја на путевима) .

У прилог томе говори и следећи пример из судске праксе: ,,По оцени овог Суда возачу бицикла се, како то правилно и налази првостепени суд, не може изрећи заштитна мера забране управљања моторним возилом нити казнени поени. Јер, бицикл није моторно возило у смислу чл. 7 ст. 1 тач. 33 Закона о безбедности саобраћаја на путевима већ, сходно чл. 7 ст. 1 тач. 32 наведеног Закона, возило са најмање два точка које се покреће снагом возача, односно путника, која се помоћу педала или ручица преноси на точак, односно точкове. Према члану 7 ст. 1 тач. 68 Закона о безбедности саобраћаја на путевима возач је лице које на путу управља возилом. Казнени поени се према одредби члана 323 Закона о безбедности саобраћаја на путевима изричу само лицу коме је издата возачка дозвола у Републици Србији, док се возачка дозвола, сходно чл. 195 ст. 1 наведеног Закона, издаје само за управљање моторним возилима, односно скуповима возила одређених категорија. Из наведених законских одредби јасно произилази да се возачу бицикла за учињени прекршај не може изрећи заштитна мера забране управљања моторним возилом нити казнени поени, с обзиром да се возачка дозвола издаје само за управљање моторним возилима односно скуповима возила, са ког разлога је првостепена одлука потврђена као правилна''. (Пресуда Вишег прекршајног суда Прж. бр.10586/2011)


За више информација:  http://goo.gl/sBt2j

Злоупотреба службеног положаја

О бившем министру, службеном положају, ноћном чувару и ,,врућим линијама''

Тренутно је актуелно питање кривичног дела Злоупотребе службеног положаја, а због бившег министра Оливера Дулића. Не улазећи у детаље овог случаја, овде ће бити речи само о кривичном делу злоупотребе службеног положаја без уплитања у наведену аферу. О томе се може читати по новинама, гледати на телевизији и слушати на радију, тако да нема разлога да се тиме бавимо на овом месту. Ми ћемо се, уствари, позабавити једним много интересантнијим случајем, али пре тога само пар речи о самом кривичном делу злоупотребе службеног положаја.

Дакле, у најкраћем, кривично дело злоупотребе службеног положаја прописано је чланом 359. Кривичног Законика. Ово кривично дело чини службено или одговорно лице које искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем границе свог службеног овлашћења или невршењем своје службене дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу какву корист, другом нанесе какву штету или теже повреди права другог. Ово је основни облик кривичног дела и прописана казна за њега јесте затвор од шест месеци до пет година. Потоје два квалификована, тежа облика овог дела: први, ако је извршењем дела прибављена имовинска корист у износу преко четристопедесет хиљада динара, у ком случају ће се казнити затвором од једне до осам година. Други, ако вредност прибављене имовинске користи прелази износ од милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

У случају основног облика овог кривичног дела за који је прописана казна од шест месеци до пет година, надлежан је Основни суд. Поступак се води по правилима скраћеног поступка. Овде је потребно и једно објашњење. Скраћени поступак је прописан Законом о кривичном поступку који у члану 433. прописује да се у поступку за кривична дела за која је као главна казна прописана новчана казна или затвор до пет година, примењиваће се одредбе чл. 434. до 448. овог законика ( дакле, одредбе које се односе на скраћени поступак), а уколико у овим одредбама није нешто посебно прописано, примењиваће се сходно остале одредбе овог законика. За први квалификовани облик надлежан је, такође, Основни суд, који поступа по правилима редовног поступка, док је за други квалификовани облик надлежан Виши суд.

Дакле, ово кривично дело постоји када се искоришћавање службеног положаја врши на сопствену корист, корист неког другог лица или пак на штету другог лица, а при том се занемарује тј. извршилац не дела у интересу службе. Искоришћавањем службеног положаја, лице које чини ово дело, остаје у оквирима свог службеног положаја или овлашћења. Дакле, извршилац у оквиру дискреционог овлашћења службе којој припада, стиче за себе или другог какву корист. Та корист може бити како имовинска, што ћемо видети у примеру који следи о ноћном чувару и ,,врућим линијама'', или нематеријална корист, као у случају, наравно ако се тако докаже, Оливера Дулића и давања дозвола или одобрења од стране службеног лица када не постоји основ за то, односно када су у том поступку прекршена правила неког закона.

Као илустрација овог кривичног дела и шта се све може сматрати злоупотребом службеног положаја, може послужити и један интересантан пример из судске праксе о коме се, својевремено, такође писало у штампи. Укратко, реч је о ноћном чувару и ,,врућим линијама'':

,,Оптужени је био овлашћен, у својству ноћног чувара у оштећеном предузећу, да у службене сврхе корист службене телефоне, међутим, у току ноћног рада са истих је обављао приватне телефонске разговоре са еротском садржином, позивајући тзв. "вруће линије". При том је себи прибавио имовинску корист која се огледа у бесплатном обављању приватних телефонских разговора у укупном износу од 112. 352,65 дин. у ком износу је причинио и штету оштећеном предузећу.

Оптужени се не може позивати на то да није био свестан колику штету чини оштећеном предузећу поступајући на наведени начин, односно у коликом износу себи прибавља имовинску корист. Ово због тога што имајући у виду средину у којој живи, да је завршио средњу школу, иако са интелектуалним могућностима на граници доњег просека, да у свом стану дуго година има телефонски прикључак, те да му је морало бити познато да се, позивајући телефонске бројеве који почињу са "99...", такви разговори у пошти региструју као разговори са иностранством и посебно када се има у виду да је у критичном периоду када је радио скоро сваке ноћи овакве разговоре обављао у дужем трајању (Пресуда Окружног суда у Ваљеву, К. 27/97).''

Погрешно уписани подаци, изгубљена, украдена, оштећена или уништена возачка дозвола

Уместо возачке дозволе у којој су погрешно уписани подаци, изгубљене, украдене, оштећене или уништене возачке дозволе, на захтев имаоца возачке дозволе издаје се нова возачка дозвола.Уз захтев за издавање возачке дозволе прилаже се: изјава о разлозима и околностима због којих се тражи издавање нове возачке дозволе, потписана од стране подносиоца захтева и доказ о уплати административне таксе и накнаде за образац и трошкове израде возачке дозволе, лична карта, возачка дозвола уколико се ради о возачкој дозволи са погрешно уписаним подацима, или која је оштећена.

Шта је потребно за продужење возачке дозволе?

Продужење возачке дозволе

Правилником о возачким дозволама ("Сл. гласник РС", бр. 73/2010) прописан је поступак продужења возачке дозволе. Важност возачке дозволе којој је истекао рок важења продужава се тако што се на захтев возача издаје нова возачка дозвола. Захтев за издавање нове возачке дозволе због истека важења раније возачке дозволе подноси се најраније 30 дана пре истека важења возачке дозволе. Изузетно, када је то потребно због одласка возача у иностранство или из других оправданих разлога захтев се може поднети и пре овог рока, али не раније од годину дана. У нови образац возачке дозволе преписује се датум издавања за сваку појединачну категорију и нови рок до кога важи свака појединачна категорија којом возач има право да управља.

Уз захтев се прилаже лична карта, стара возачка дозвола, фотографија димензија 50 x 50 мм у црно-белој или колор техници која верно и без прикривања приказује лице подносиоца захтева, која није ретуширана, није израђена на аутомату за фотографисање и није старија од шест месеци, и доказ о уплати прописане административне таксе и трошкова за образац и израду возачке дозволе. Ако је возач старији од 65 година живота или је возачка дозвола издата са краћим роком важења на основу налаза и мишљења у уверењу о здравственој способности возача, уз захтев за издавање возачке дозволе због истека важења раније возачке дозволе прилаже се и уверење о здравственој способности за управљање моторним возилима и скуповима возила.

Шта је потребно за возачку дозволу?

Возачка дозвола

Правилником о возачким дозволама ("Сл. гласник РС", бр. 73/2010) прописан је поступак издавања возачке дозволе. Поступак се започиње предајом захтева за издавање возачке дозволе територијално надлежној организационој јединици Министарства унутрашњих послова на чијем подручју лице коме се издаје возачка дозвола, односно пробна возачка дозвола има пребивалиште. Уз захтев се прилажу:

1. уверење о здравственој способности за управљање моторним возилима и скуповима возила оне категорије за које се захтева издавање возачке дозволе, односно пробне возачке дозволе (издато од правног лица из члана 188. Закона о безбедности саобраћаја на путевима ("Сл. гласник РС", бр. 41/2009, 53/2010 и 101/2011), које није старије од шест месеци);
2. уверење о положеном возачком испиту за управљање моторним возилима и скуповима возила оне категорије за коју се захтева издавање возачке дозволе, односно пробне возачке дозволе или важећу инострану возачку дозволу ако се подноси захтев за замену и ностране возачке дозволе за возачку дозволу Републике Србије;
3. потврда о положеном испиту из прве помоћи, осим када се подноси захтев за издавање дозволе за управљање возилима Ф и М категорије;
4. доказ о уплати прописане административне таксе, накнаде за образац и трошкове издавања возачке дозволе, односно пробне возачке дозволе;
5. лична карта или лична карта за странца на увид;
6. путна исправа за странца;
7. доказ о пријави боравка, односно о одобреном боравку дужем од три месеца.

Питања и одговори-крађа, уништење и оштећење фискалне касе

Следеће питање које се поставља у вези фискалних каса јесте: шта у случају крађе, уништења или оштећења фискалне касе?

Одговор: Члан 40. Закона о фискалним касама прописује да је у случају крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе (поплава, пожар, земљотрес и сл.), обвезник дужан да у року од три дана од дана крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе, писмено обавести Пореску управу. Пореска управа тада доноси решење којим укида решење о фискализацији украдене, односно оштећене или уништене фискалне касе услед више силе, на основу кога се конкретна каса брише из регистра фискализованих каса, и доставља га овлашћеном сервису који је дужан да досије конкретне фискалне касе, одвојено чува. У случају крађе фискалне касе, обвезник је дужан да најкасније у року од осам дана од дана крађе отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе. У случају уништења или оштећења фискалне касе услед више силе, обвезник је дужан да у року од осам дана од дана наставка обављања делатности после више силе, отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе. До тренутка фискализације нове фискалне касе обвезник је дужан да евидентирање промета врши на начин из члана 12. став 8. овог закона, тј. дужан је да евидентира сваки појединачно остварени промет добара на мало, односно услуга физичким лицима издавањем посебно прописаног фискалног рачуна у два примерка, у свим случајевима неисправности фискалне касе, одузимања фискалне касе од стране Пореске управе, крађе, уништења и оштећења фискалне касе, као и у свим осталим случајевима прописаним овим законом.

Питања и одговори - фискалне касе

-->

Питање: Да ли дозвољено отпочињање обављања делатности промета добара на мало пре фискализације фискалне касе?

Одговор: Не. Чланом 38. Закона о фискалним касама прописано је да обвезник може да отпочне обављање делатности промета добара на мало, односно пружања услуга физичким лицима, после фискализације фискалне касе и њеног инсталирања у објекту, односно на месту на коме се обавља промет. Непоступање по члану 38. Закона о фискалним касама представља прекршај и кажњиво је по чл. 43. став 1. тачка 17. наведеног Закона, где је прописано да ће се новчаном казном од 100.000,оо до 1.000.000,оо динара казнити за прекршај правно лице – обвезник, ако отпочне обављање делатности промета робе на мало, односно пружања услуга физичким лицима пре фискализације фискалне касе и њеног инсталирања у објекту, односно на месту на коме се обавља промет. Према ставу 2. члана 43. наведеног закона, за одговорно лице је запрећена казна од 5.000,оо до 50.000,оо динара. Дакле, отпочињање обављања делатности промета добара на мало пре фискализације фискалне касе није дозвољено и представља прекршај кажњив по Закону о фискалним касама.

Ево како то изгледа на једном примеру из судске праксе: ,,Доказима које је извео првостепени орган, испекцијском контролом од 18. 06.2009. године и другим доказима, неспорно је утврђено да су окривљени пружали услуге физичким лицима пре фискализације фискалне касе и њеног инсталирања у објекту, на који начин су поступили супротно члану 38. Закона о фискалним касама («Сл. гласник РС», бр. 135/2004) и члану 4. Уредбе о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко фискалне касе («Сл. гласник РС», бр. 18/2009), чиме су учинили прекршај из члана 43 став 1 тачка 17 и став 2 Закона о фискалним касама (Пресудa Вишег прекршајног суда Прж. бр. 16256/10).''

Питања и одговори - обрачн камате по конформној методи

-->

Стигла су и прва питања. Ево једног које може бити интересантно:

Питање је тренутно актуелно и тиче се Одлуке Уставног суда којом се утврђује да одредба члана 3. став 1. Закона о висини стопе затезне камате ("Сл. лист СРЈ", број 9/01), у делу који гласи: "применом конформне методе", није у сагласности са Уставом. Наиме, питање се односи на то да ли треба да се плаћа камата на доспели неизмирени порез на приход од капитала пошто је пореско решење донето 19.09.2012. године, након ступања Одлуке Уставног суда на правну снагу, а у самом решењу стоји да је камата обрачуната по конформној методи?

Дакле, порез свакако треба платити јер у супротном ризикујете наплату пореза принудним путем. Међутим, што се камате тиче ствари стоје другачије. Изјавите жалбу у којој ће те навести да вам је решењем( навешће те број и датум решења) пореске управе утврђен порез. Затим, да је решењем обрачуната камата за дати период применом конфорне методе те да приговарате на тај начин обрачуна а из следећих разлога: На основу одредбе члана 168. став 3. Устава, одредба члана 3. став 1. Закона о висини стопе затезне камате у делу који гласи: „применом конформне методе”, престаје да важи даном објављивања Одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије. Како је одлука објевљена у "Сл. гласнику РС", бр. 73/2012 од 27.7.2012., а решење донето 19.09.2012. године, то се ни камата не може обрачунати по конформној методи. Предлажем да другостепени орган укине побијано решење и предмет врати првостепеном органу на поновни поступак.

Напомињем, да пракса по овом питању још увек није установљена, па не треба прејудицирати каква ће бити одлука другостепеног органа. Нарочито због тога што се у конкретном случају ради о порезу који се утврђује за период пре ступања на снагу наведене одлуке Уставног суда. Срећно!

УГОВОР О ДЕОБИ НЕПОКРЕТНОСТИ-ЗЕМЉИШТА

-->

УГОВОР О ДЕОБИ НЕПОКРЕТНОСТИ-ЗЕМЉИШТА

закључен дана _______________ год., у (навести место), између:

Деобничар 1: ____________ из ____________, ул. ____________, ЈМБГ: _______________

Деобничар 2:_____________из ____________, ул. ____________, ЈМБГ: _______________

у даљем тексту Деобничари, на следећи начин:

Члан 1.

Предмет овог Уговора је деоба непокретности-плаца кп.бр. _______ КО (катастарска општина где се непокретност налази), укупне површине ________ м2, по култури _______( на пример, пашњак 4.класе, потес ,,Стрмоглавац'')

Члан 2.

Деобничари су на основу Уговора о поклону Ов.бр. ______од _________ год., постали сувласници са по ½ идеалног дела непокретности описане у члану 1. овог Уговора.

Члан 3.

Уговорне стране врше деобу непокретности описану у члану 1. овог Уговора, у свему према Скици деобе к.п. ____ КО ________, израђене од стране геодетске радње ______ из ________, ул. ________, која је саставни део овог Уговора, а на следећи начин:

Деобничару 1 ( навести име, презиме, адрeсу) на име његовог сувласничког удела ½ идеалног дела непокретности описане у члану 1. овог Уговора припада у искључиву својину површина од ________м2 катастарске парцеле к.п. _________КО _________ а у следећим мерама и границама: у овом делу описати границе по детаљним тачкама и координатама назначеним у Скици о деоби, на пример: на истоку граница креће од детаљне тачке 1 и иде кајугу до.... све док се не дође до почетне тачке.

Деобничару 2 ( навести име, презиме, адрeсу), на име његовог сувласничког удела ½ идеалног дела непокретности описане у члану 1. овог Уговора припада у искључиву својину површина од _______м2 катастарске парцеле к.п. ________ КО _________ а у следећим мерама и границама: у овом делу описати границе по детаљним тачкама и координатама назначеним у Скици о деоби, на пример: на истоку граница креће од детаљне тачке 1 и иде кајугу до.... све док се не дође до почетне тачке.

Члан 4.

Уговорне стране сагласно констатују да већ самостално користе своје делове катастарке парцеле из члана 1. овог Уговора, а на начин описан у члану 3. овог Уговора.

Члан 5.

Потписивањем овог Уговора уговарачи су сагласни да, у складу са овим Уговором и Скицом деобе која је његов саставни део, сваки уговарач може израдити пројекат препарцелације кп.бр.________ КО ________ без даље сагласности и присуства другог уговарача.

Уговорне стране су сагласне да након овере овог Уговора свака страна може укњижити на свом делу из овог Уговора код Службе за катастар непокретности и другим јавним евиденцијама а без икакве даље сагласности и присуства другог уговарача (clausula intabulandi ).

Члан 6.

Овај уговор је сачињен у 3 ( три) истоветна примерка, од којих свака уговорна страна задржава по један примерак, док један примерак задржава суд овере.

Деобничар1: Деобничар2:

_______________ _______________





Више о самом поступку деобе: http://pravnisavet.blogspot.com/2012/12/blog-post.html

За више информација:  http://goo.gl/sBt2j

Напомена: овај уговор је само пример, аутор не сноси било какву одговорност за његово коришћење.

Модел уговора о поклону непокретности

-->
-->

УГОВОР О ПОКЛОНУ НЕПОКРЕТНОСТИ

Закључен између:

(Име и презиме поклонодавца) из (место становања, улицу и број), ЈМБГ:, са бројем личне карте:, (у даљем тексту Поклонодавац) са једне стране, и

(Име и презиме поклонопримца) из (место становања, улицу и број), ЈМБГ:, са бројем личне карте: (у даљем тексту Поклонопримац) са друге стране,

У (место у ком се закључује уговор), дана (датум овере уговора) године, на следећи начин:

Члан 1.

Поклонодавац је једини и искључиви власник непокретности (опис непокретности који садржи назнаку о којој непокретности се ради, стан, кућа, земљиште, затим број катастарске парцеле, катастарску општину, површину, лист непокретности).

Члан 2.

Непокретност описану у члану 1. овог уговора Поклонодавац поклања Поклонопримцу без икакве накнаде или терета.

Члан 3.

Поклонодавац је сагласан да се Поклонопримац, након овере овог Уговора, може укњижити као власник у свим јавним књигама, без присуства и посебне сагласности Поклонодавца.

Члан 4.

Поклонопримац прихвата поклоњену непокретност.

Члан 5.

Трошкове овере овог уговора, као и трошкове пореза на промет непокретности која је предмет овог уговора сноси Поклонопримац.

Члан 6.

Поклонодавац и Поклонопримац су овај Уговор прочитали, разумели његов садржај, те га у целости прихватају, што потврђују својим потписима.

Члан 7.

Овај Уговор је сачињен у пет истоветних примерака, од којих по један задржавају Поклонодавац и Поклонопримац.

Поклонодавац Поклонопримац

____________________ ___________________




За више информација:  http://goo.gl/sBt2j

Напомена: овај уговор је само пример, аутор не сноси било какву одговорност за његово коришћење.

Купопродаја пољопривредног земљишта

-->

Купопродаја пољопривредног земљишта може да зада муке. Није довољно само саставити купопродајни уговор, оверити га у суду и укњижити се у катастру. Потребно је још и прибавити сагласност алеара. Алеари су, народски решено, комшије, тј. власници суседних парцела које се граниче са вашом земљом.

Дакле, ако имате њиву, пашњак, парцелу на селу коју сте, на пример, наследили и желите да је продате неопходно је да пре намераване продаје о томе обавестите своје алеаре. Они имају тзв. право прече куповине. То право им омогућује да земљу коју намеравате да продате, прво понудите на куповину њима, па тек уколико се они изјасне да не желе да је купе по понуђеним условима, можете вашу парцелу продати трећим лицима.

Закон о промету непокретности о томе каже следеће: Власник који намерава да прода пољопривредно земљиште, дужан је да га претходно понуди власнику суседног пољопривредног земљишта. У случају кад има више власника суседног земљишта чије се пољопривредно земљиште граничи са пољопривредним земљиштем продавца, првенство у остваривању права прече куповине има власник суседног земљишта чије се пољопривредно земљиште претежним делом граничи са земљиштем продавца. Ако има више власника суседног земљишта чије се пољопривредно земљиште претежним делом граничи са земљиштем продавца, а граничне линије су једнаке, предност између њих има власник суседног земљишта чија је површина највећа. Закон је, дакле, јасан и у овом делу и није потребно давати нека даља објашњења.

Како обавестити алеаре о намераваном продаји? Понуда се доставља истовремено свим носиоцима права прече куповине, дакле свим алеарима са којима се граничи парцела, и мора да садржати податке о непокретности (број катастарске парцеле, катастарску општину у којој се налази, површину, назнаку да се ради о пољопривредном земљишту), затим цени и осталим условима продаје. Алеар је дужан да се у року од 15 дана од дана пријема понуде писменим путем изјасни о понуди. Понуда се шаље препорученим писмом.

Међутим, неће бити довољно само да алеар у писаном облику достави своју изјаву о томе да ли жели или не жели да купи Вашу парцелу. Да би се уговор о купопродаји оверио у суду потребно је да изјава алеара буде оверена. Овера ове изјаве може се извршити у општини, суду или месној канцеларији. Због тога је најлакши начин да се са унапред припремљеном изјавом и заједно са алеаром оде до најближег места где са изјава може оверити, где ће алеар ( потребно је да са собом понесе личну карту) потписати изјаву.

Приликом овере уговора о купопродаји биће Вам неопходан и лист непокретности за парцелу коју намеравате да продате, с тим да у њему морају бити назначена и имена свих алеара ( зато у катастру посебно нагласите да Вам је и то потребно). Након тога може се оверити уговор о купопродаји.

За више информација:  http://goo.gl/sBt2j

Šta mi je sve potrebno za novu ličnu kartu i pasoš?

 

Pitanje: šta mi je sve potrebno za novu ličnu kartu i pasoš?, često se postavlja iako se ova dokumenta već neko vreme koriste na novim obrascima. Rokovi  važenja starih ,,plavih’’ pasoša i starih ličnih karti produžavani su nekoliko puta.  Poslednjim izmenama Zakona o ličnoj karti iz 2011. godine propisan je novi rok, pa će tako lična karta izdata pre dana početka primene ovog zakona važiti do roka navedenog u ličnoj karti, a najduže do 31. decembra 2016. godine., dok je rok starim pasošima istekao 31.12.2011. godine.

Do  informacija o potrebnim dokumentima  može se doći jednostavnom pretragom na internetu. Postoji više sajtova na kojima se mogu naći traženi odgovori, a što se ličnih dokumenata tiče najrelevantniji je sajt Ministarstva unutrašnjih poslova. Dakle:

Zahtev za izdavanje lične karte i pasoša podnosi se lično u stanici Mup-a prema mestu prebivališta. Uz zahtev prilažu se sledeća dokumenta:

Lična karta

1. prethodno izdata lična karta (ukoliko je izgubljena, pasoš ili vozačku dozvolu) - na uvid
2. izvod iz matične knjige rođenih original na uvid, (nije loše poneti i fotokopiju),
3. uverenje o državljanstvu Republike Srbije, original na uvid (isto kao i za izvod iz matične knjige rođenih),
4. izvod iz matične knjige venčanih (ukoliko je pri venčanju promenjeno prezime – original na uvid);
5. po želji može se doneti jedna fotografija veličine 50 h 50 mm ("en face", na jednobojnoj sivoj pozadini), ne stariju od šest meseci za lice kome se prvi put izdaje biometrijska lična karta ( preporuka je da fotografiju svakako ponesete),
6. 6. dokaz o uplaćenim naknadama obrazac lične karte i troškove tehničke izrade lične karte.

Pasoš

1. za hitne slučajeve – dokaz koji potvrđuje razlog hitnosti postupka ( u pisanoj formi) 
2. važeća lična karta ili druga isprava iz koje se može utvrditi identitet,
3. uverenje o državljanstvu Republike Srbije - samo kod prvog izdavanja biometrijskog pasoša. Uverenje ne sme biti starije od 6 meseci, bez obzira što se sada izdaju na  tzv. trajnim obrascima.
4. pasoš čiji je rok važenja istekao ili koji ne može služiti svojoj nameni( ukoliko je na pr. pasoš oštećen i slično),
5. nije obavezno, ali se po želji podnosioca zahteva može priložiti i fotografija veličine 50h50mm ("en face", na jednobojnoj sivoj pozadini). Iako se navodi da fotografije nisu obavezne treba ih poneti za svako slučaj.
6. i druge javne isprave kojima se dokazuju podaci iz zahteva - ukoliko za to postoji potreba ( npr. izvod iz matične knjige rođenih, izvod iz matične knjige venčanih ukoliko je pri venčanju promenjeno prezime, i dr.)
7. dokaz o uplaćenoj naknadi za obrazac pasoš