Злоупотреба службеног положаја

О бившем министру, службеном положају, ноћном чувару и ,,врућим линијама''

Тренутно је актуелно питање кривичног дела Злоупотребе службеног положаја, а због бившег министра Оливера Дулића. Не улазећи у детаље овог случаја, овде ће бити речи само о кривичном делу злоупотребе службеног положаја без уплитања у наведену аферу. О томе се може читати по новинама, гледати на телевизији и слушати на радију, тако да нема разлога да се тиме бавимо на овом месту. Ми ћемо се, уствари, позабавити једним много интересантнијим случајем, али пре тога само пар речи о самом кривичном делу злоупотребе службеног положаја.

Дакле, у најкраћем, кривично дело злоупотребе службеног положаја прописано је чланом 359. Кривичног Законика. Ово кривично дело чини службено или одговорно лице које искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем границе свог службеног овлашћења или невршењем своје службене дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу какву корист, другом нанесе какву штету или теже повреди права другог. Ово је основни облик кривичног дела и прописана казна за њега јесте затвор од шест месеци до пет година. Потоје два квалификована, тежа облика овог дела: први, ако је извршењем дела прибављена имовинска корист у износу преко четристопедесет хиљада динара, у ком случају ће се казнити затвором од једне до осам година. Други, ако вредност прибављене имовинске користи прелази износ од милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

У случају основног облика овог кривичног дела за који је прописана казна од шест месеци до пет година, надлежан је Основни суд. Поступак се води по правилима скраћеног поступка. Овде је потребно и једно објашњење. Скраћени поступак је прописан Законом о кривичном поступку који у члану 433. прописује да се у поступку за кривична дела за која је као главна казна прописана новчана казна или затвор до пет година, примењиваће се одредбе чл. 434. до 448. овог законика ( дакле, одредбе које се односе на скраћени поступак), а уколико у овим одредбама није нешто посебно прописано, примењиваће се сходно остале одредбе овог законика. За први квалификовани облик надлежан је, такође, Основни суд, који поступа по правилима редовног поступка, док је за други квалификовани облик надлежан Виши суд.

Дакле, ово кривично дело постоји када се искоришћавање службеног положаја врши на сопствену корист, корист неког другог лица или пак на штету другог лица, а при том се занемарује тј. извршилац не дела у интересу службе. Искоришћавањем службеног положаја, лице које чини ово дело, остаје у оквирима свог службеног положаја или овлашћења. Дакле, извршилац у оквиру дискреционог овлашћења службе којој припада, стиче за себе или другог какву корист. Та корист може бити како имовинска, што ћемо видети у примеру који следи о ноћном чувару и ,,врућим линијама'', или нематеријална корист, као у случају, наравно ако се тако докаже, Оливера Дулића и давања дозвола или одобрења од стране службеног лица када не постоји основ за то, односно када су у том поступку прекршена правила неког закона.

Као илустрација овог кривичног дела и шта се све може сматрати злоупотребом службеног положаја, може послужити и један интересантан пример из судске праксе о коме се, својевремено, такође писало у штампи. Укратко, реч је о ноћном чувару и ,,врућим линијама'':

,,Оптужени је био овлашћен, у својству ноћног чувара у оштећеном предузећу, да у службене сврхе корист службене телефоне, међутим, у току ноћног рада са истих је обављао приватне телефонске разговоре са еротском садржином, позивајући тзв. "вруће линије". При том је себи прибавио имовинску корист која се огледа у бесплатном обављању приватних телефонских разговора у укупном износу од 112. 352,65 дин. у ком износу је причинио и штету оштећеном предузећу.

Оптужени се не може позивати на то да није био свестан колику штету чини оштећеном предузећу поступајући на наведени начин, односно у коликом износу себи прибавља имовинску корист. Ово због тога што имајући у виду средину у којој живи, да је завршио средњу школу, иако са интелектуалним могућностима на граници доњег просека, да у свом стану дуго година има телефонски прикључак, те да му је морало бити познато да се, позивајући телефонске бројеве који почињу са "99...", такви разговори у пошти региструју као разговори са иностранством и посебно када се има у виду да је у критичном периоду када је радио скоро сваке ноћи овакве разговоре обављао у дужем трајању (Пресуда Окружног суда у Ваљеву, К. 27/97).''