Коментар на рачунање рокова у Преднацрту Општег дела Грађанског Законика

На сајту Адвокатске коморе Србије је дана 17.10.2012. године објављен је позив за коментаре, предлоге и сугестије поводом Преднацрта Општег дела Грађанског Законика. Преднацрт можете подледати на следећој адреси: http://www.advokatska-komora.co.rs/vesti/obavestenja.html

Преднацртом се, између осталог, регулише и питање рачунања рокова. Чланом 102. став 1. Преднацрта, предложено је да се временски рок који једна страна у писаном документу одреди као рок за примаоца да одговори или предузне другу чинидбу почиње да тече од дана означеног као датум документа.

Овако постављено рачунање рокова треба посматрати кроз два аспекта:

Први, рок за примаоца почиње да тече од дана означеног као датум документа. У пракси то отвара могућност за злоупотребе од стране субјекта који у писаном документу одређује рок за другу страну да одговори. Како? Претпоставимо да је рок за одговор седам дана. Тај рок се рачуна од дана означеног као датум документа. Ако је, на пример, датум документа 01.11.2012. године, рок истиче 07.11.2012. године. Међутим, ако је датум документа 01.11.2012. године, рок је седам дана, а страна која шаље документ то учини пар дана касније тако да документ другој страни стигне 07.11.2012. године, онда се друга страна налази у ситуацији да не може да одговори и, следствено томе, сноси последице пропуштања. Тачно је да се у неком евентуалном поступку може доказивати да је документ послат касније од датума назначеног у њему, несавесност и слично, али штета је већ причињена. За другу страну то значи додатне трошкове, судски поступак, време.

Други аспект може се посматрати кроз спречавање злоупотреба стране која прима документ. У истој ситуацији као раније, с тим да се рок рачуна од тренутка пријема, страна која треба да прими документ на различите начине избегава достављање, у ком случају штета настаје за страну која документ шаље.

Сматрам да је са становишта правне сигурности праведније да се рок рачуна од тренутка пријема документа. На тај начин, примера ради, страна која шаље има доказ да је пријемнику документ достављен, док друга страна зна од ког тренутка тече рок. Решавање питања евентуалних злоупотреба од стране пријемника треба решавати другим инструментима кроз институт достављања ( који је, истина, неефикасан и свакако да га треба уредити, тако да се кроз уређење тог система може одговорити и на питање које се овде поставља).

Дакле, предлог је да се став 1. члана 102. Преднацрта Општег дела Грађанског Законика брише и да се уместо њега дода нови став 1., којим би се рачунање почетка рока везало за тренутак пријема.